twitter
rss

Гордана Ракуљ Радовановић прави лутке које почињу да живе свој живот у рукама свих оних који не желе да одрасту. То су праве лутке, лутке које причају приче, лутке којима се причају приче. Лутке, направљене од чарапа. Управо зато што је једна од ретких, која има „супер моћ“, Гордана, даје савете како „одрасти до детета“.


  • Када Вас питају да се представите, шта обично наглашавате као своју „супер моћ“?
Моја супер моћ је да и даље верујем у чуда. И увек ћу у њих веровати. И стварати их.  



  •  Шта Вас је инспирисало да почнете да се бавите прављењем лутака?
То је стара љубав. Правила сам их још као средњошколка. После факултета сам такође правила крпене лутке. У једном тренутку сам шиваће машине и сав материјал склонила, мислећи да више никада нећу узети иглу у руке и да ћу се бавити само неким „озбиљним уметностима“ . То ме је држало неких двадесетак година. И сада, ево ме опет за шиваћом машином, међу концима и иглама. 



  • Зашто баш лутке? Зашто баш лутке од чарапа?
Лутке су као скулптуре. Израда лутака захтева доста различитих вештина и доста умећа. Пошто сам неко ко воли изазове и истраживања оне су идеалан начин да стално смишљам, учим и правим нешто ново. Први пут сам лутке од чарапа видела на интернету и заљубила се у њих. Идеја да се од једног интимног дела одеће направи нешто потпуно ново и другачије ми је била феноменална. Тако сам опет почела да радим лутке.


  • Како се осећате када знате да сте јединствени у идеји да правите лутке?
У Србији има мало аутора који их праве, нажалост. У свету је ситуација сасвим другачија и све је на једном потпуно другачијем и вишем нивоу. Постоје школе, изложбе, часописи и разне манифестације које се баве ауторском лутком. Волела бих да и код нас има више аутора који их раде. Верујем да би онда и медијска пажња била већа, а самим тим би се можда покренуле и неке друге ствари- изложбе и сл.



  • Да ли планирате да одустанете од првобитне идеје? Ако не планирате, да ли сте икада помислили да одустанете?
Морам признати да се понекад осећам као Дон Кихот. Ипак, потреба да стварам увек превагне. Углавном не одустајем и идем до краја.

  • Како је настао назив „Донда лутке“?
Пожелела сам у једном тренутку да моје лутке осим по дизајну буду препознатљиве и по имену. Дуго сам размишљала које име би било добро и у једном моменту сам схватила да је оно ту- најбоље могуће и најискреније. Мој надимак је постао име мојим луткама.


  • Да ли сте негде излагали своја дела?
Први пут сам своје лутке изложила у КЦ Град, потом у истом простору, на изложбама под називом „Мода за понети“. Око годину дана сам их продајно излагала у Беоизлогу.


  • Коме су намењене Ваше лутке? Како деца реагују када виде Ваше лутке?
Лутке су намењене и малој и великој деци. Нема страосних граница, често су купци родитељи, али и колекционари. Деца воле моје лутке и то ми је велики комплимент.
  • Који су Ваши планови за даље?

Управо сам изашла на светско тржиште. То је била једна од мојих великих жеља. Сада радим на томе да их технички што випе усавршим, учиним још бољим и квалитетнијим. Такође и неки вид публикације мог рада, самосталне изложбе и сл. су ми у плану.

  • Да ли планирате да одрастете? / Да ли себе сматрате одраслом особом?

Волела бих да „одрастем до детета“, како је то лепо рекао Мика Антић.

 


 П.С. Морам да нагласим да ми је велика част што је Гордана Ракуљ Радовановић изашла у сусрет блогу и страници "Учитељица која не жели да одрасте".
П.С.С. Уколико желите да видите остала дела Гордане Ракуљ Радовановић, можете их пронаћи  и наручити на следећем линку: Тајни живот чарапа.

Мс Јелена Стошић

HAJDE DA STVARAMO ČUDA
- intervju sa Gordanom Rakulj Radovanović-

Gordana Rakulj Radovanović pravi lutke koje počinju da žive svoj život u rukama svih onih koji ne žele da odrastu. To su prave lutke, lutke koje pričaju priče, lutke kojima se pričaju priče. Lutke, napravljene od čarapa. Upravo zato što je jedna od retkih, koja ima „super moć“, Gordana, daje savete kako „odrasti do deteta“

  • Kada Vas pitaju da se predstavite, šta obično naglašavate kao svoju „super moć“?

Moja super moć je da i dalje verujem u čuda. I uvek ću u njih verovati. I stvarati ih.
  • Šta Vas je inspirisalo da počnete da se bavite pravljenjem lutaka?

To je stara ljubav. Pravila sam ih još kao srednjoškolka. Posle fakulteta sam takođe pravila krpene lutke. U jednom trenutku sam šivaće mašine i sav materijal sklonila, misleći da više nikada neću uzeti iglu u ruke i da ću se baviti samo nekim „ozbiljnim umetnostima“ . To me je držalo nekih dvadesetak godina. I sada, evo me opet za šivaćom mašinom, među koncima i iglamа.

  • Zašto baš lutke? Zašto baš lutke od čarapa?

Lutke su kao skulpture. Izrada lutaka zahteva dosta različitih veština i dosta umeća. Pošto sam neko ko voli izazove i istraživanja one su idealan način da stalno smišljam, učim i pravim nešto novo. Prvi put sam lutke od čarapa videla na internetu i zaljubila se u njih. Ideja da se od jednog intimnog dela odeće napravi nešto potpuno novo i drugačije mi je bila fenomenalna. Tako sam opet počela da radim lutke.
  • Kako se osećate kada znate da ste jedinstveni u ideji da pravite lutke?

U Srbiji ima malo autora koji ih prave, nažalost. U svetu je situacija sasvim drugačija i sve je na jednom potpuno drugačijem i višem nivou. Postoje škole, izložbe, časopisi i razne manifestacije koje se bave autorskom lutkom. Volela bih da i kod nas ima više autora koji ih rade. Verujem da bi onda i medijska pažnja bila veća, a samim tim bi se možda pokrenule i neke druge stvari- izložbe i sl.
  • Da li planirate da odustanete od prvobitne ideje? Ako ne planirate, da li ste ikada pomislili da odustanete?

Moram priznati da se ponekad osećam kao Don Kihot. Ipak, potreba da stvaram uvek prevagne. Uglavnom ne odustajem i idem do kraja.
  • Kako je nastao naziv „Donda lutke“?
Poželela sam u jednom trenutku da moje lutke osim po dizajnu budu prepoznatljive i po imenu. Dugo sam razmišljala koje ime bi bilo dobro i u jednom momentu sam shvatila da je ono tu- najbolje moguće i najiskrenije. Moj nadimak je postao ime mojim lutkama.

  • Da li ste negde izlagali svoja dela?
Prvi put sam svoje lutke izložila u KC Grad, potom u istom prostoru, na izložbama pod nazivom „Moda za poneti“. Oko godinu dana sam ih prodajno izlagala u Beoizlogu.

  • Kome su namenjene Vaše lutke? Kako deca reaguju kada vide Vaše lutke?
Lutke su namenjene i maloj i velikoj deci. Nema straosnih granica, često su kupci roditelji, ali i kolekcionari. Deca vole moje lutke i to mi je veliki kompliment. 

  • Koji su Vaši planovi za dalje?
Upravo sam izašla na svetsko tržište. To je bila jedna od mojih velikih želja. Sada radim na tome da ih tehnički što vipe usavršim, učinim još boljim i kvalitetnijim. Takođe i neki vid publikacije mog rada, samostalne izložbe i sl. su mi u planu.

  • Da li planirate da odrastete? / Da li sebe smatrate odraslom osobom?

Volela bih da „odrastem do deteta“, kako je to lepo rekao Mika Antić.
P.S. Moram da naglasim da mi je velika čast što je Gordana Rakulj Radovanović izašla u susret blogu i stranici "Učiteljica koja ne želi da odraste".
P.S.S. Ukoliko želite da vidite ostala dela Gordane Rakulj Radovanović, možete ih pronaći  i naručiti na sledećem linku: Tajni život čarapa.

Ms Jelena Stošić

3 коментара:

  1. Divna zena i divne lutke :)

  1. Заиста јесте. Једном дивно створење. :-)

  1. Аутор је уклонио коментар.

Постави коментар