twitter
rss

„Свезнање за децу“ - Џејмс Меклејн и Алекс Фрит, превела Мирјана Попов-Слијепчевић (Београд: Креативни центар /2017/)

Информациона ера која прогресивно напредује представља еру информација које су нам доступне. Питање које се поставља је на који начин управљамо датим информацијама и да ли знамо да их пронађемо у тренутку када су нам потребне. Како бисмо дошли до информације која се тиче општег знања у области културе требало би да трагамо и исчитавамо доста е-књига које се нуде. Можда смо у жељи да напредујемо заборавили да постоји једниставнији, старомоднији начин. Који је то начин, подсетите се.

Слика преузета са: http://www.kcknjizara.rs/?b=C633

Када је Сократ рекао: „Знам да ништа не знам“ обликовао је мисао непресушног извора знања. Потреба да се научи, сазна, открије је потреба сваког бића, посебно оних којима је потребно упућивање у додатну литературу. Зашто се у васпитно-образовном процесу дешава да ученици чија су интересовања далеко од самог васпитно-образовног процеса буду несхваћени? Ти ученици су често „укалупљени“ у само оне знања која се налазе на нивоу репродукције. Зашто код ученика не бисмо развили потрагу за знањима која су на нивоу синтезе и евалуације? Зато што је лакше замислити просечног ученика и све информације упутити ка обликовању питања и задатака који остварују образовне стандарде на основном нивоу. Лакши пут није и најисправнији пут. Зато крећемо путем којим се ређе иде. Путем који захтева прилагођавање наставе ученику. Сваком ученику. Зашто је тешко открити шта занима ученика и питања и задатке индивидуалиовати интересовањима ученика? Није тешко. Упућивање ученика на проналажење информација путем интернета може имати и негативне последице по ученика. Зато је важно посегнути за старомодним начином проналажења информација - путем књиге. Књига „Свезнање за децу“ нуди могућност не само проналажења информација него и могућност управљања информацијама које су креативно и необично представљене, а у исто време крајње једноставно и концизно сажете како би задовољиле потражњу за конкретним одговором. Области на које ће задовољити вашу потребу за проналажењем одговора су:

  1. Да ли сте знали?
  2. Свет.
  3. Живи свет.
  4. Научна лабораторија.
  5. Забава.
  6. Историјско благо.
  7. Када се то догодило?
  8. Тачно или нетачно.
  9. Спојите парове.


Сва савремена сазнања о свету и достигнућима у свим областима обликована су тако да подстакну истраживачки дух ученика. Најзанимљивије од свега је што се испод једне чињенице крије ближе објашњење, а све то захваљујући отварању информације. Како је могуће да једна књига понуди отварање ближих информација, можете сазнати само ако потражите књигу „Свезнање за децу“.

П. С. Веровање да нам информациона ера у већој мери користи је делимично погрешан став. Ако знамо да управљамо датим информацијама и да их користимо онда не би требало да буде проблема. Али... Требало би се вратити енциклопедијама у којима је концизно сажета информација која нам је потребна. Значај књиге "Свезнање за децу" лежи у чињеници да је скуп информација дат концизно, креативно и што је набитније на једном месту. Стога, препоручујем ову књигу свој деци, како би обогатила своје знање чињеницама које не могу наћи у свакој књизи. „Свезнање за децу“ је обликовано на начин који ће пробудити истраживачки дух детета. Свака информација је прилика за трагање, а што је најзначајније, прилика за обликовање васпитно-образовног процеса. Да, књигу могу користити и учитељи и учитељице у настави, јер свака од информација може послужити као емоционално-интелектуална припрема ученика за обраду наставне јединице сваког предмета. Да, сваког предмета. Од креативности учитеља/учитељице зависи у ком ће правцу обликовати дату информацију и како ће истом упутити ученике да трагају. Трагање и жеља за знањем би, захваљујући књизи „Свезнање за децу“, требало да буде основа сваког ко се бави васпитањем и образовањем деце.
П.С..С. Хвала издавачкој кући Креативни центар на послатој књизи. Вашу књигу можете пронаћи на: http://www.kcknjizara.rs/?b=C633


Јелена Стошић Јовић, М.Sc. 

Ознаке:
0 коментара |

„Путовање по Србији: песме за децу“ - Симеон Маринковић (Београд: Креативни центар /2017/)

Када путујеш путевима маште видећеш свакојаке баште. Али овакву башту требало би да удахнеш и видиш, да се никада путујући по свету свог порекла не стидиш. Ово није обична башта, ово није само машта и ма где у животу пошао, знај да си у свом завичају, у Србији, добро дошао. „Путовање по Србији“ није књига песама само, она је пут којим би требало да се водимо, кога би требало сви добро да знамо.

Слика преузета са: http://www.kcknjizara.rs/?b=B223

Србија је земља народа небескога,
Србија је земља народа који се уздиже од земље до Бога,
Србија је земља коју треба обићи са свих страна,
тек тада ћете схватити да живите у земљи без мана.

Ма колико мислили да је тамо негде много боље,
Нема народа на свету који има толико воље,
Симеон Маринковић доказује својом збирком песама много више од реченог,
Читајте и између реедова да бисте дошли до неизреченог.

Пут кроз Србију ће од Шумадије поћи,
преко западне Србије, Великоморавске долине, од Сталаћа до Краљева ћете доћи.
Све од Чачка па до Златибора, долином Ибра и Рашке тражите корене своје,
на водама Лима у Увца, у сливу Јужне Мораве видећете да реке успомене броје.

Путевима источне Србије корачајте полако,
путевима Косова и Метохије тражите своје парче историје које не зна свако.
Дођите до Војводине планинама и рекама које ће да вас прате,
тек тада ћете схватити да корачате путевима који се злате.

Када обиђете све пределе Србије уз помоћ једне књиге,
схватићете да живот није вредан бриге,
схватићете да је живот кратак и да је од живота остало мало,
схватићете да је небески народ једино до чега би требало да нам је стало.

П.С. Ма куда пошли, кући смо дошли. Мислите да није тако, мислите да то није лако. Зажмурите као дете, видећете слике детињства које испред вас лете. Видећете пределе каквих нема у свету, пожелећете да сте попут лептира обишли Србију у лету. Зато ову књигу препоручујем свој деци света, да знају шта треба понети када се обилази планета. Погледе на пределе који су као из маште, погледе на најлепше баштине и баште. Препоручујем је и одраслима свима, посебно онима којима је око срца милина, када помисле да од Србије нема лепшег места ма где год га тражили, у себи да пронађу слике захваљујући којима су се оснажили.
П.С.С. Издавачкој кући Креативни центар до неба хвала, а свима који желите да имате ову књигу цена је мала. Уверите се кликом на линк који следи, инспиришите намлађе да је Српско наслеђе оно што највише вреди: http://www.kcknjizara.rs/?b=B223


Јелена Стошић Јовић, M.Sc.

Ознаке:
0 коментара |

„Измислица“ - Весна Ћоровић Бутрић (Београд: Лагуна /2017/)

Када једна мислица постане измислица живот постаје занимљивији него што је икада био. Ко је измислица у роману чија бајковита форма заузима простор на граници између стварног и нестварног? Шта је стварно, а шта нестварно? Како стварност може постати стварнија ако јој додамо мало нестварног сазнајте у роману Весне Ћоровић Бутрић који ће вам понудити много више од приче једног детињства. Замало да заборавим, рецепт за забацу није једино што овај роман крије, ту је и прави правцати рецепт за сладолед од лаванде.

Слика преузета са: https://www.laguna.rs/n3514_knjiga_izmislica_laguna.html

Тачно у 2 сата и 7 минута после поноћи, госпођица Жирамбу је напунила деведесет девет година!О!?Ово није баш свакидашња појава, али дешава се...

Госпођица Жирамбу није обична госпођица. Њене године се не рачунају као године госпођица које познајемо. Свака њена година се рачуна као седам људских година. А деведесет девет година није било мало. Посебно не за створење које је део породице. Створење које и јесте породица. Али...

- Јесте срамота! - знала је Маладина да су оглас у новинама, онај којим „рођаци“ тешка срца поклањају нежну и умилну госпођицу Жирамбу, дали отац и мајка.Чула их је у тишини једног раног јутра како разговарају:- ...чујеш ли је како кашље? - помало јој се мајчин глас губио јер је вероватно устајала из кревета да госпођици Жирамбу донесе воде.- Врло је стара и болесна.- Шта ћемо с њом?! Можда постоји неко место на којем би могла мирно да... - говорио је отац.- ...тихо - знала је мајка која реч би дошла на дно те његове реченице. - Тихо, чуће нас Маладина...

Једино решење за стару госпођицу Жирамбу је било дати оглас у новинама како би је поклонили некоме ко би је чувао до краја живота. Маладина је била која је желела да је чува до краја живота. Заувек. И после вечности. Зато је налазила решења како би „задржала“ госпођицу Жирамбу. Да ли ће Маладина пронаћи одговарајуће решење? Како ће постати део мађионичарске трупе и једног од најпознатијих трикова? Како ће јој тихи пријатељ Тимотије помоћи у њеној мисији налажења решења? Ко је на крају крајева и почетку почетка измислица? Одговоре на ова питања потражите у роману који тражи одговоре од света, роману који жели да упозна свет у свим његовим премисама кроз очи једне девојчице која се не плаши спознаје света.

П.С. Питање одрастања у шареном свету маште и трикова је само један поглед на тмурни свет у коме одрастамо. Како су родитељи успели да одрасту, а да се и даље радују киши? Како су родитељи успели да одрасту а да се сете да прославе деведесет девети рођендан љубимцу? Како су успели да васпитају девојчицу да не живи по оквирима које друштво нуди? Управо због ових питања роман „Измислица“ препоручујем првенствено свим родитељима који не познају оквире. Свима онима који се радују киши. Свима онима који се радују малим радостима које живот носи. Препоручујем га учитељима/учитељицама зато што овај роман нуди могућност за унапређење наставе српског језика, посебно оних часова које сам учитељ/учитељица може да обликује. Питате се како? Сам почетак романа је основа за нови почетак. Како је дошло до почетка - то би био истраживачки задатак ученика. А што се тиче краја романа, истраживачки задатак би могао да гласи: Шта је било после краја? Сам роман је погодан за драмско прилагођавање, тако да је значај примене романа у настави вишеструк. Најзад, препоручујем роман онима којима је и намењен - свој деци света која знају шта ће бити када одрасту (а што је одраслим особама тешко објаснити).
П.С.С. Хвала издавачкој кући Лагуна на послатој књизи. Вашу књигу можете пронаћи на: https://www.laguna.rs/n3514_knjiga_izmislica_laguna.html


Јелена Стошић Јовић, М.Sc.

Ознаке:
0 коментара |

„Фрајер са суседног гроба“ - Катарина Мазети (Београд: Одисеја /2012/)

Да ли сами бирамо ток своје судбине или судбина одређује свој ток много пре него што смо размишљали о икаквом току? Ако сами себи бирамо пут, да ли судбина умеша своје прсте када се најмање надамо? Прича о судбини и њеном току који се мења из године у годину, из сата у сат. Ко би рекао да ће једна млада жена остати удовица у својим најбољим годинама? Ко би рекао да ће остати сасвим сама у тренутку када њен живот изгледа савршено уређеним? Сазнајте ко у роману који никога од вас неће оставити равнодушним, а који је препоручен свима који су довољно зрели да схвате значај судбине и љубави на месту где љубав умире, на месту где се нова љубав рађа.

Слика преузета са: http://www.odiseja.co.rs/index.php/biblioteke/kalipso/375-frajer-sa-susednog-groba-kalipso

Седим на угланчаној тамнозеленој клупи, на гробу свог мужа и нервирам се због његовог надгробног споменика.У питању је мали, дискретан природни камен, на њему је угравирано само његово име, Ерјан Валин, написано строгим словима. Једноставан, да не кажем претерано јасан, баш као што је и он сам био.

Друга половина за којом чезнемо није само она која нас допуњује, она нас дефинише. Без друге половине, чини се, никада не бисмо постали дефинисани ни одређени. Када та друга половина напусти наш живот, остајемо недефинисани или се тражимо у дефиницијама по којима смо били одређени. Обичан живот, обичан посао, обични људи око нас. Сви са истим причама, свако од њих на истим местима. Међутим...

Пре неколико недеља први пут сам видела ожалошћеног поред тог вулгарног споменика. Мушкарац мојих година, са постављеном виндјакном у некој вриштећој боји и постављеним качкетом као са заштитом за уши.

Вулгарни споменик поред је био све оно што Ерјан није желео - споменик од белог мермера са златнастим натписом, анђелима, мртвачком главом, ружама и све то на једном споменику. Дезире је приметила споменик много раније. Ко и не би када се поред једноставног налази нешто што је на ивици кича (а можда и само оличење кича). Све у свему, неко ко је обилазио споменик поред је имао своју причу која није ни налик причи која је део живота једне младе удовице.

А онај надгробни споменик у који стално буљи! Какав је то споменик? Изгледа као нешто чиме геометри означавају међу.
Мајка је оцу изабрала овај наш споменик, видим ја да је накинђурен, али видим и сву љубав коју је унела у бирање. Недељама је тражила, наручивала каталоге и остало. Сваког дана је имала нове идеје око украшавања и на крају их је све искористила.
Ерјан. Да ли јој је то отац, или брат, или муж? И ако може да долази и буљи у тај камен дан за даном, зашто није могла да засади бар један цвет на гробу?

Како ће судбина умешати своје прсте у животе који су се „завршили“ смрћу свох оних које су волели? Да ли је крај нечега уствари почетак нечега новог? Како једна бледуњава жена може да постане светлост нечијег живота? Одговоре на ова питања сазнајте у роману чије две приче, две судбине постају једна у тренутку када један осмех на месту где осмеха нема мења све. Ненадано, неприметно а са друге стране очекивано и приметно две супротне душе постају једна на месту где се тело дели од душе.  
П.С. Питања која отвара роман Катарине Мазети нису само питања егзистенције након губитка идентитета. Питање љубави која се рађа на месту где све умире. Питање страсти на месту које је једнолично. Питање посла у колективу који се држи бледих оквира оронулих корица књиге. Минимализам жене и максимализам мушкарца. Једноставна жена са сређеним животом и компликовани мушкарац са несређеним животом. Жена која покушава да се навикне на живот на фарми пуној посла и животиња и мушкарац који покушава да се навикне на  белину стана и књиге који су саставни део живота једне жене. Антоними који у једном тренутку постају синоними. Зато ову књигу не препоручујем деци. Препоручујем је свима онима који су свесни да постоји љубав после љубави. Живот после живота. Љубав након смрти. Смрт након љубави. Свима онима који схватају колико желимо, а колико не можемо утицати на ток судбине. Ни на који ток. Свима онима који су спремни да пливају у неизвесности знајући да све има свој разлог.
П.С.С. Хвала издавачкој кући Одисеја на послатој књизи. Вашу књигу можете пронаћи на: http://www.odiseja.co.rs/index.php/biblioteke/kalipso/375-frajer-sa-susednog-groba-kalipso

Јелена Стошић Јовић, M.Sc.



Ознаке:
0 коментара |

Ваши мали савезници - Бебарама свуда с вама

Када очекујете чудо - живот постаје чудо. Чуднији од свега на шта сте били спремни. А шта се дешава ако неспремни очекујете чудо? Онда вам је сваки корак тежи и сваки пут недпознат. Како се наведено не би десило, спремите се да потпуно спремни очекујете позитивне промене које ће олакшати једно одрастање и једно неодрастање. Припремите се кренете на пут промена припремљени, зато што је Бебарама свуда са вама. А ко је Бебарама? Шта се све налази у њиховој понуди, сазнајте:


  • Представите се (име, презиме, занимање, хоби, ваша животна радост/филозофија).
Ми смо Невена и Ненад, родитељи двеју девојчица; инжењери по струци, заједно смо осмислили бренд Бебарама. Остало нам је понешто од младалачких хобија: рекреативно се бавимо спортом, а Ненад је своју љубав према музици и деци спојио кроз бенд Бендити, где компонује и изводи музику за децу. Трудимо се да (п)останемо добри родитељи и да пружимо својој деци оно најбоље од нас. Наша животна радост је да видимо своју породицу задовољну и насмејану!


  • Шта је, када и како је настаo пројекат Бебарама?
Бебарама пројекат је настао спонтано, када нам се родила друга ћерка. Пре првог порођаја, добила сам од другарице из иностранства мараму за дојење. Временом ми је марама постала неизоставни део ''бебине торбе''. Користила сам је у много ситуација: приликом чекања код лекара, на кафи са другарицама, у тржном центру, у парку приликом шетње ... Када се родило друго дете, хтела сам да купим исту такву мараму за дојење и схватила да је нема у понуди код нас. Сашили смо мараму и одлучили да је понудимо и другим мамама. Временом смо се одлучили да понудимо још два производа: вреће за коцке и играчке, и јастуке за путовања. Бебарама је кованица настала од речи "беба" и "марама". Наш основни концепт је понуда производа за породице са децом. Наши производи су једноставни и практични и трудимо се да буду вишенаменски. Сматрамо да ће тако бити и дуговечни, и надамо се да ће наћи своју примену кроз више генерација. Наш мото је Бебарама свуда с вама.

  • Ко Вам помаже у изради производа?
Велику помоћ смо добили од пријатеља којима смо поклањали наше производе и који су нам својим искреним сугестијама помогли да их учинимо још бољим. Сваки Бебарама производ је настао из сопствених потреба и трагања за практичним решењима за конкретне проблеме. На пример, када је старија ћерка престала да користи седиште са наслоном, почела сам да трагам за неким решењем које ће јој омогућити комфорније путовање и олакшати јој спавање у колима. Јако ми је сметало да је видим како у аутомобилу спава сва искривљена и како се буди са трагом од сигурносног појаса на лицу. Тако је настао Бебарама јастук за путовања.

У току потраге, наишла сам и на једноставно решење за сакупљање, чување и преношење играчака и коцкица, које ми се учинило практичним. Направили смо једну врећу за пробу и почели да је користимо код куће. Прво што ми се јако допало је што сам све ситне играчке коначно могла да ставим на једно место. Деци се такође допало што им је све на дохват руке када се играју. Када заврше са играњем, заједно лако склонимо све играчке. Тако је настала Бебарама врећа за коцке и играчке.

Производи Бебарама су намењени првенствено породицама са децом, каква је и наша. Намера нам је да родитељима олакшамо свакодневне ситуације са децом као што су паковање играчака, дуже путовање колима, дојење на јавном месту. Производе које нудимо и сами свакодневно користимо.


  • Којим темама се бави Бебарама? Где налазите инспирацију?
Тема су нам обични људи, родитељи, у реалним околностима. Надахњују нас свакодневне ситуације, у којима се сваки родитељ задеси. У тим случајевима, размишљамо шта нам је потребно да бар мало олакшамо или убрзамо неку ствар. Када сами усвојимо неко практично решење, направимо неколико пробних производа и поделимо их пријатељима на коришћење, како би могли да нам кажу своје мишљење. Трудимо се да размотримо све сугестије и да унапредимо сваки Бебарама производ, а да при том задржимо практичност и квалитет.



  • Како родитељи и деца реагују на производе Бебарама? Позитивни/негативни коментари.
Родитељима се углавном допадну наши производи и добијамо позитивне коментаре. Деца су, наравно, најважнија, јер нам је крајњи циљ да она прихвате Бебарама производе и да временом почну и сама да их користе.



  • Да ли сматрате да је у данашње време тешко подсетити људе на срећу? На детињство? На машту?
Свакодневне обавезе нам одузимају доста времена у току дана и тешко је пронаћи равнотежу. Породица, иако најважнија, често се ставља у други план и чека неко "слободно" време. Деца су неизмерни извор радости и маште. Довољно је да посветимо мало времена једни другима и да се препустимо игри. Док се играмо са децом, пробудимо успавану машту и често нам се врате успомене на наше детињство, подсетимо се својих старих игара што деци уме да буде занимљиво, смешно и забавно.



  • Да ли деца данашњице знају да маштају? Како им Бебарама помаже у томе?
Наравно да знају, само им треба омогућити мало слободног времена, додатно их мотивисати и усмеравати на игру - која је њихова суштина- како би могли да се баве сами собом, да изразе своју креативност и машту. Бебарама производи су уз њих, где год да их пут нанесе! 


  • На који начин можемо доћи до производа Бебарама? Ваш контакт, цена?
О Бебарама производима можете се детаљно информисати и поручити их на нашем сајту www.bebarama.rs као и на друштвеним мрежама: 
Facebook: https://www.facebook.com/bebaramasvudasvama 
Instagram: https://www.instagram.com/bebarama 
Google+: https://plus.google.com/113500054448945982879 
Упите и поруџбине такође можете послати и на info.bebarama@gmail.com или на број телефона +381 64 117 16 45.

  • Планови за будућност?
Како наша деца расту, мењају се њихове жеље и потребе. У складу са тим и ми „растемо“ и прилагођавамо се. Имамо више искуства и сусрећемо се са новим ситуацијама и изазовима. Већ имамо неке идеје за нове практичне производе, а верујемо да ће их временом бити још. Када будемо направили нешто ново, што олакшава животе нас и наше деце, то ћемо поделити и са вама. Бебарама свуда с вама!



П.С. Када очекујте бебу, не очекујете само чудо које ће вам променити живот. Очекујте све што ће то чудо захтевати. Много нових чуда. Данас сам имала част да вам представим људе који стварају магију. Оне који стварају чудо намењено чуду. Захваљујући пројекту Бебарама, мајке које доје неће бити дискриминисане и осуђиване у јавности зато што постоји марама за дојење наведеног бренда. Захваљујући пројекту Бебарама, деца ће кроз игру научити да буду уредна и да сакупљају своје играчке после игре, захваљујући врећи за играчке (коцке). Захваљујући пројекту Бебарама, родитељи неће морати на путовање да носе неудобне јастуке, зато што постоји јастук за путовања. Омогућите свом чуду удобан сан за време путовања и преносиву игру. Омогућите оној која је родила чудо да не буде осуђивана у јавности, да може природне ствари да обавља на природан начин. Омогућите једноставан живот себи самима. А све је то могуће само на једном месту, а свуда са вама - Бебарама.
П.С.С. Хвала дивним људима који чине тим Бебараме на дивном поклону. Можда су они једини који су остали без утиска после поклончића. Разлог је једноставан. Како речима описати нешто што вас је усрећило у тој мери да бисте носили џак за играчке свуда са вама? Немогуће је описати речима срећу коју је једна врећа унела у наше животе. Ако бисмо говорили о квалитету, онда бих такође остала недоречена у позитивном контексту. Врећа је врхунског квалитета, рађена у бојама дуге (мада може бити израђена и у јендој боји, све зависи како ви желите). Најбоље до свега што може служити као простирка за игру (када је отворена) и као врећа за играчке (када је затворена, јер се по ободима налази начин да се за минут среде играчке). Начин је крајње једноставан. Верујте да ћете бити одушевљени када видите децу која сама сређују своје играчке и носе их са собом. Када останете без текста од одушевљења, као и ја, пожелећете да постоји нешто овако и за нас (не)одрасле.

Јелена Стошић Јовић, М.Sc.

Ознаке:
1 коментара |

„Пипи Дуга Чарапа“ -Астрид Линдгрен (Београд: Одисеја /2017/)

Када помислите на детињство прва мисао која надолази је „безбрижност“. Да ли је, заиста, детињство у тој мери безбрижно? Шта се десило са свим оним малим бригама које смо имали? Решавали смо их само зато што смо веровали у срећан крај. Како је могуће да је вера у нас саме изгубила смисао са одрастањем? Можда и није. Проверите тако што ћете се подсетити колико је свако од нас неустрашив, а на путу (само)спознаје ће вам помоћи Пипи Дуга Чарапа.

Слика преузета са: http://www.odiseja.co.rs/index.php/edicije/prozna-putovanja-romani-za-decu-i-malde/862-pipi-duga-carapa-detaljno

На крају малог, малецког града налазио се запуштени врт. У њему је била стара кућа, а у кући Пипи Дуга Чарапа. Имала је девет година и живела је сасвим сама. Није имала ни маму ни тату, и то је заправо било баш лепо, јер тако није било никога ко ће да јој каже да иде на спавање баш кад јој је најлепше, и никог да је тера да пије рибље уље баш кад се њој приједу бомбоне.

У томе је разлика између одраслих особа и детета. Одрасле особе у свакој ситуацији која их снађе, траже прво недостатке; за разлику од њих деца виде само предности. Предности које је видела Пипи, нису биле само предности живљења без надзора одраслих, него и играња до миле воље. Можда је недостатак родитеља недокнађивало двоје дивне деце која су живела у кући поред.

Поред Виле Вилобрде налазио се други врт и нека друга кућа. У тој кући живели су један тата и једна мама са двоје мале слатке деце, дечаком и девојчицом. Дечак се звао Томи, а девојчица Аника. То су била два веома добра, лепо васпитана и послушна детета. Томи никад није гризао нокте, увек је радио оно што га мама замоли. Аника није изводила бесне глисте ка не може да истера своје, и увек је била веома уредна у својим малим, лепо испегланим памучним хаљинама и добро је пазила да их не испрља. Томи и Аника су се лепо играли у врту, али често би пожелели још неко друштво за игру, и у време када је Пипи још пловила морима са својим татом, имали су обичај да блеје поред ограде...

Да, Пипи је имала тату, али тата је био морепловац са којим је пловила у авантуре. Не, то није плод њене маште која је била и те како бујна. Баш у време када је Тому и Аники недостајало друштво у вилу поред се доселила девојчица која ће обележити не само њхов живот, већ и животе свих мештана. Да, Пипи Дуга Чарапа која је била све оно што Томи и Аника никада нису били - слободна. Слободна да ради шта хоће, да се понаша како хоће и да има љубимце какве пожели. С друге стране, Томи и Аника су имали нешто више од слободе - топлину, љубав и загрљај породице. Можда најважније, некога ко ће да им пева успаванке.

„Можете ли ви да заспите без успаванке?“ - наставила је. „Ја себи увек морам мало да певам, иначе не могу ока да склопим.“Томи и Аника су је чули како брунда испод покривача. То је Пипи саму себе успављивала песмом. Изашли су на прстима да јој не би сметали.

Ко је рекао да Пипи нема решења за све прилике и неприлике које живот постави испред ње? Увек има решења. Чак и када полицајци желе да те сместе у дом за децу и/или када одлучиш да кренеш у школу, на излет или можда у циркус. Куда год се појавила, Пипи никога није остављала равнодушним - што својом маштом, што својим паметним закључцима. Било је и момената када је саму себе опомињала због недоличног понашања што говори о њеном степену зрелости. Како није имала кога да је опомене, сама је себе опомињала; како није имала кога да јој пева успаванке, сама је себи певала. Да ли то говори о њеном степену зрелости или незрелости? Да препреке које је живот постављао испред ње, није сагледавала као препреке за трчање (игру) не би нашла решења за апсолутно све што јој се нудило. Пипи је научила да буде самостална, неустрашива и жељна нових авантура. Ко је рекао да само строги родитељи знају да васпитају одговорну децу? Ово питање поставите себи сваки пут када покушате да учите дете правилима. Тада се сетите Пипи која је саму себе научила како је бити одговоран, храбар и неустрашив. Пипи која живи у природи сваког детета. Пипи коју својим правилима желите да научите нечему што већ зна.
П.С. Нисте веровали да ће вам Пипи Дуга Чарапа, заиста, бити подсетник неустрашивости коју сте носили у себи? Поверујте и вратите се у доба када сте веровали у себе чак и када није било ни наговештаја да ће брига имати позитива исход. Зато ову књигу препоручујем свим одраслим особама, да се подсете како је бити дете и да науче своје дете да верује у себе. Спутавањем дететове игре, одлука и свега што чини одрастање, неће помоћи детету да одрасте. Нека само учи. Нека само одлучује. Нека греши. Будите поред детета и учите од њега. Питајте дете за савет када се чини да излаза из неке ситуације нема. Зачудићете се када вам дете предложи мноштво излаза. Мноштво решења. Свако дете у себи носи одлике Пипи Дуге Чарапе, зато немојте покушавати да „укалупљујете“ дете у оквире које нуди друштво. Нека живи ван свих оквира. Коме и требају ограничења када поседујемо неограничени ум. Запамтите, ограничења нису оквири које друштво поставља, ограничења су у глави. Не дозволите себи, а посебно не детету коме сте узор, да играте по правилима игре коју је неко смислио. Играјте своју игру. Игру која неће имати граница.
П.С.С. Хвала издавачкој кући Одисеја на послатој књизи. Вашу књигу можете пронаћи на: http://www.odiseja.co.rs/index.php/edicije/prozna-putovanja-romani-za-decu-i-malde/862-pipi-duga-carapa-detaljno


Јелена Стошић Јовић, М. Sc.

Ознаке:
0 коментара |

„Добра мисао за сваки дан“ - Е. Еспеланд и Е. Вердик (Београд: Креативни центар /2012/)

Време је да један добра мисао постане део сваког вашег дана. Време је за нове одлуке. Нове тренутке. Нове успомене. Нове мисли. Не било какве мисли. Мисли које ће променити сво сивило које се нуди и обојити га новим бојама спектра за које и нисте знали да постоје.

Слика преузета са: http://www.kcknjizara.rs/?b=C340

Свакодневни живот је тежак, дешавају ти се разне промене и потешкоће, али увек постоји разлог и увек постоје они савршени тренутци који те подсећају колико чаробних и испуњавајућих ствари у животу има и управо то је оно што те води даље.  Питање ја само: колико смо далеко спремни да одемо и зарад чега. Ја се увек опредељујем за живот, срећу и љубав. Сматрам да је срећа у једноставности. Срећа је пут, а не циљ- као и живот. Да ли сами стварамо своју срећу и субдину, или неко одлучује о томе... Никада нисмо сигурни, никада нисмо испуљени- увек нам нешто мало фали за срећу. Имамо кућу- немамо дом; имамо сат- немамо времена, имамо све више доктора- све манеј здравља. И само се жалимо на свакодневницу. Није ни чудо, кад нам је испуњена свакојаким садржајима- што са телевизије, радиа, штампе... Свако јутро прво нас дочекају читуље, убиства, пожари... није ни чудо што нисмо срећни. Када бисмо свој живот уредили само стварима које нас усрећују онда бисмо били срећни. Сваки дан исто почиње и исто се завршава јер ми дане бојимо у боје које нам одговарају. Када бисмо само размишљали о срећи већ бисмо били помало срећни. Срећа је у нама самима, само је треба пронаћи. Дубоко у себи. Уколико неко тежи ка материјалним стварима- њега срећним чине материјалне ствари; ако је неко окренут породици- у породици проналази срећу. За свакога је срећа нешто другачије, нешто ново, а увек нешто непотпуно. Колико смо пута заплакали од среће? Колико пута смо се искрено обрадовали пријатељу? Или само његовом успеху... Ретко. Зато што је у човековој природи борба за егзистенцијом, тежња ка врху... Туђи успех је наш неуспех... И није ни чудо што нам увек нешто мало фали. Можда је срећа само кад си срећан без разлога. Или нема дефиниције среће. Свако је срећан на свој начин... Једноставно такав се родиш. Чак и човек који не даје животу ништа, тражи од живота све. И за чудо, ниједан човек не може да одмери срећу коју има, него само срећу коју нема.Туђа срећа је увек већа.  Да ли постоји мерна јединица за срећу? Да ли постоје тренуци у животу када схватимо- сада сам срећан… Не. То много касније схватимо. Када видимо да је неко други срећан. И он је увек за нијансу срећнији од нас самих. А ми седимо завијени својом агонијом сањајући сан о срећи- јер сан о срећи више него срећа. Не живимо живот, не живимо снове, не заслужујемо да будемо срећни, јер смо постал као ларве које чекају да угледају један дан савршеног живота- знајући да не иде тако и да је то још једна илузија.
Када би нам продавали мање илузија о бољем животу, а више живота, онда би било бољег света за све. Не би било расне подељености, не би било слојева у друштву, слојева духовности и материјализма- него би сви били једнаки, са истом вером у све и истим материјалним средствима. Можда би и тада недостајало само мало. Можда је потребно да себе убедимо да имамо све и да смо савршени на овом несавршеном свету.  Рекли су: ако твоја срећа зависи од поступака других особа онда заиста не можеш бити срећна особа. Зато рано устајем (ко рано рани - две среће граби), не пролазим испод мердевина, преспавам петак тринаести, вратим се три корака уназад кад ми црна мачка пређе пут. Не, то није сујеверје. Само не жели да ми ништа не нарушава савршено несавршену срећу. Само желим да будем срећна. Зато што на свет не гледам очима обичног човека, већ срцем. Човек само срцем добро види, суштина се очима не да сагледати.
П.С. Испред вас је цела година. Једна година. 365 дана. Не чекају вас обични дани, ма колико год очекивали обичне дане. Ни један дан није обичан. Вредност ове књиге лежи у чињеници да не треба очекивати обичне дане. Пуна мудрости, савета и идеја које ће испунити сваки дан. Пуна промишљања и питања која ће подстаћи ваше размишљање. Једна песма каже да је сваки дан нови дан, никада не може бити досадан. И неће бити. Ваш водич за испуњенији живот је на клик од вас. Зато је препоручујем онима којима је најпотребнија, тинејџерима. Да се забаве и оставе телефоне по страни. Јер живот је далеко од друштвених мрежа - живот је једна мрежа пуна добрих мисли.
П.С.С. Хвала издавачкој кући Креативни центар на послатој књизи. Вашу књигу можете пронаћи на: http://www.kcknjizara.rs/?b=C340


Јелена Стошић Јовић, М.Sc.

Ознаке:
0 коментара |
Пријавите се на: Постови (Atom)