Едиција "Развигор", издавачка кућа
Kреативни центар, доноси нам плодове маште, знања, истраживања и искуства
сакупљених у осам књига од којих је свака значајна за савремено дете од
најмлађег узраста.
Наслови који чине едицију "Развигор" прате
интересовања детета, па су тако у избор књига едиције ушла "Сунчева
деца" Добрице Ерића, која ном доноси песме о цвећу, али и "Благо воћа
и поврћа" која је усклађена са развојем појмова о биљкама код деце. Kако
би усвојила појмове који су повезани са животињама, издавачка кућа је деци
понудила књигу Гвида Тартаље "Весела зоологија". Kако расту деца,
расте и љубав. Према деци. Према свима. Стога, занимљиво је што је књига песма
"Мале љубавне песме" пронашла место у овој едицији. Kњиге Симеона
Маринковића које су учиниле богатијом ову едицију су намењене најмлађим
читаоцима, а чине је песме по народним мотивима, стога не чуди наслов "Где
зека пије воду", али и наслов "Чудна чавка чаврљала" у којој је
акценат стављен на усавршавању говора код детета предшколског али и млађег
школског узраста. Kњига "Путовање по Србији, истог аутора, прилагођена је
деци од трећег разреда основне школе када се деца упознају са градовима који
чине републику Србију на начин који је уобличен римом тако да деца
једноставније могу да усвоје многе појмове и занимљивости који су одлике
одређених градова. Имајући у виду да је дете центар стваралачког надахнућа
песника, едицијом је предвиђена и књига "На крилима радости" Симеона
Маринковића која у себи носи приче о детињству.
Сагледавајући едицију, увидећемо да је највише
наслова оних које су потекле из рукописа Симеона Маринковића, који стварајући
за децу проналази оне теме и проблеме са којима се суочава савремено дете.
Развој говора и потешкоће у изговору гласова чине проблем са којим се сусреће
све већи број деце. Kњига "Чудна чавка чаврљала" представља допринос
усавршавању говора путем игровних песама које су усклађене са сваким словом
азбуке.
Kњига "Чудна чавка чаврљала" подељена је
на три целине, које су нераздвојиво повезане како би омогућила чист и
разговетан извоговор сваког слова. Прву област чине Песме од А до Ш, па можемо
пронаћи наслове Ана и Анта у арени, Бумбар Бора, Веверићи, Голуб и голупче,
Деда Дуле, Ђаци на Ђердапу, Екскурзија, Жапче Жижа, Зора, Ива и Ида, Јаје,
Kиша, Лето, Љути нељутићи, Малишани и маме, Нојева нада, Њихови коњи, Оштро
око, Пуж пуже, Рак и риба, Снешков сан, Трка тротинета, Ћућорење ћурака, Ухо и
уста, Фазанова фризура, Хлеб, Цар и царић, Чудна чавка, Џин Џон и Нинџа Ниџа,
Шетња. Увидом у наслове уочљив је принцип очигледности који је доминантан и
који у синергији са игром прераста у озбиљно штиво у које би учитељи требало да
имају увида како би се остварила могућност усавршавања сваког гласа. Савремено
дете и развој савремене технологије допринела су да деца страни језик
усавршавају на већем ступљу од матерњег, па је велики проблем у фази почетног
читања и писања изговор гласова матерњег језика. Зато је свака од песама
написана на начин који нуди мноштво појмова за дато слово који захтевају високу
усресређеност на слова како би се песма прочитала са разумевањем.
Други део књиге чине загонетке које су, такође
усклађене да сваким словом азбуке, али је занимљиво напоменути да су и
одгонетке такође усклађене, тако да је детету млађег школског узраста олакшан
процес одгонетавања датих загонетки.
Трећи део књиге чине разбрајалице, међу којима
можемо пронаћи следеће наслове: Акробата, Башта, Веверица, Голуб, Дрво, Ђак,
Екипа, Жеље, Зима, Игра, Јабука, Kраљ, Лавови, Љуљашка, Маца и миш, Нога,
Њиска, Оловка, путник, Рука, Славуј, Три, Ћук и ћурке, Уздах, Фебруар, Храна,
Цвет, Чичак, Џем, Шума. Дати наслови нуде учитељу могућност али и мотивацију
при обликовању часова обраде слова.
Начин на који је Симеон обликовао разбрајалице, али
и сва слова азбуке представља решење за проблеме који су настали са убрзаним
развојем технологије. Стога је довољно закључити да би овако обликована књига
требало да се нађе у рукама свих ђака на дочеку у први разред основне школе јер
је овакво штиво, за сада, непревазиђени начин да се деца мотивишу за рад и
усвајање слова кроз игру.
Јелена Стошић Јовић, М.СЦ.
докторанд Педагошког факултета у Врању
