Сценарио за представу "Црвенкапа у шуми чуда"

  

Сценарио за представу: 

Јелена Стошић Јовић, докторанд Педагошког факултета у Врању

УЛОГЕ:

Снежана –  

Уча – 

Поспанко – 

Љутко – 

Срећко – 

Тупко – 

Кијавко – 

Стидљивко – 

Црвенкапа – 

Вук – 

Ивица – 

Марица – 

Прасе 1 (кућа од сламе) – 

Прасе 2 (кућа од чоколаде) – 

Прасе 3 (кућа од цигли) –

Медведић 1 (дете) – 

Медведић 2 (мама) – 

Медведић 3 (тата) – 

Вештица – 

Бака – 

Ловац – 

Принц – 

------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

На сцени се налази шума, на другој половини сцене три кућице – једна од сламе, друга од чоколаде, трећа од цигли. Почиње песма: Heigh Ho - Snow White and the Seven Dwarfs https://www.youtube.com/watch?v=HI0x0KYChq4

На сцени се појављују патуљци. За њима иде Снежана. 

СНЕЖАНА: 

Некада, не баш давно тако

, не ни баш далеко,  сасвим близу – место зна свако,

почела је бајка коју сте сигурно знали,

слушали сте је од онда када сте били јако мали.

Зла маћеха је покушала да ме удаљи од света,

неки кажу да нам се није поклопила нека планета,

али, срећом пронашла сам срећу поред патуљака који знају како се срећа дели,

а мене је пронашао принц који ми дане изнова весели.

УЧА:

Снежана је веома скромна, није попут нас,

одради сав посао око куће за тили час.

Ја то најбоље пратим, јер сам Уча ја,

да сам најпаметнији – то свако зна.

ПОСПАНКО: 

Ух, како ми се спава, да се представим не могу,

уморан сам стално, јастук ми је увек при руци или поред ногу.

Мислите да сам Поспанко ја,

али, нисам толико поспан, само идем да одремам сат или два.

КИЈАВКО:

А-пћи-ха! 

(сви кажу: На здравље!)

Прехлађен нисам, кажу доктори није Корона,

зашто сам прехлађен зна само она (показује на Снежану)

волим је од свега више 

али прозоре стално отвара, каже од када је пробала неке јабуке слабије дише.

Кијавко ме зову од када за себе знам,

али, некако волим да сам прехлађен јер ме сви пазе, никада нисам сам.

СРЕЋКО: 

Разлога за срећу је око нас свуда,

осмехе видим, ма смејем се као да сам дворска луда,

Срећко ме зову, јер у свему добро видим,

добро добрим враћам и од маћехиног зла се и даље стидим.

Добро, не стидим се као Стидљивко баш толико,

зато ћу га представити ја – јер боље неће знати нико. (показује на СТИДЉИВКА)

Он је од свих нас посебнији и по много чему бољи,

све задатке најбрже реши – само му неки дани нису баш по вољи,

па како би и били када је паметан јако, 

од свих нас изгледа да једино он има неке моћи које не поседује баш свако.

ЉУТКО:

Ја сам хтео Стидљивка да представим свету,

хтео сам да опишем његов посебан свет – његову планету,

али ти си баш нашао будеш срећан и важан, 

када треба праву причу да испричамо – да видимо ко је био тако снажан.

Да ли је то нека личност, лик или можда љубав права,

да, ја сам Љутко и од ове неправде ме боли глава.

ТУПКО: 

Мене глава не боли, Тупко или Трапавко ме зову,

јесам трапав јако, поломим чашу паморамо да купимо нову,

поломим и тањир па су ми од метала купили све,

сада не ломим, само ми се проспе супа не питајте . има је свуда, не питајте где.

СНЕЖАНА:

Oво сигурно нисте знали, 

бајка тек почиње онда када смо се принц и ја упознали,

Срећа се осмехнула нама, 

Донела нам рода девојчицу – од тада нам не недостаје галама.

ЦРВЕНКАПА:

Нисам ја толико несташна и бучна колико прича мама,

ја сам само једна дама,

црвена је моја омиљена боја, Црвенкапа ме патуљци зову,

баш су ме размазили сви, толико да једва чекам рођендане и годину нову.

СНЕЖАНА: 

Црвенкапо моја, девојчице мила,

Идеш до баке, која некада давно није баш тако добра била, 

Хтела је у краљевству најлепша да буде,

Ја побегла у шуму, патуљци ме нашли па се чуде.

УЧА:

Сигурно знате бајку из давнина, 

да се не понављамо, не би била толика милина,

да Црвенкапа чује све о баки коу воли толико,

постоје делови бајке коју не треба да знају деца – ма треба нико.

ЦРВЕНКАПА: 

Нисам ја баш толико мала, могу све да знам,

Нећу никоме да кажем – обећавам.

СНЕЖАНА: 

Имамо времена за причу о свему, 

садаје спреми јер имам дилему:

да ли да идеш кроз шуму сама,

или да пођу патуљци са тобом – али се плашим да не буде превелика галама.

ЉУТКО:

У чему је проблем, можемо заједно сви,

нисмо толико бучни ми (прекршта руке и срди се).

СНЕЖАНА: 

Није проблем и нема проблема, 

ручак је спреман, корпа се спрема, 

ипак ћеш ићи кроз шуму сама – свако те у краљевству зна,

није далеко бака, верујем у тебе ја.

ЦРВЕНКАПА:

А лекове, да ли треба да понесем или било шта друго,

можда неке слаткише за мене, можда ме не буде дуго.

ЦРВЕНКАПА: 

Све је у корпи, не брини, душо моја,

знам ја да је добра свака намера твоја,

пажљива, молим те буди, 

нису сви добри људи.

 ПОСПАНКО:

Једном сам задремао, када је мене Снежана послала код баке,

јао, те године нису биле ни мало лаке,

јабуке, сам однео макар џака три,

Али их је вук појео док су ме тражили сви.

КИЈАВКО:

Те године сам се прехладио ја,

тражили смо те, уплашили се – душа наша зна,

али када смо видели вука како јабуке туђе једе и да око Послапна кружи,

Уча му је очитао лекцју – да за све мора да се заради и заслужи.

ЦРВЕНКАПА:

Сада сте ме уплашили јако,

да се вукова бојим – зна баш свако.

ТРАПАВКО:

Само путем правим иди, далеко бака није,

СРЕЋКО:

пази се, не причај са сваким - ко зна где се вук крије.

ЦРВЕНКАПА:

(Снежана јој додаје корпу)

Видимо се мама, видимо се ускоро сви,

СНЕЖАНА:

(Љуби је у главу)

пажљива буди и бићемо срећни сви.

 

(Песма: Кад си срећан - https://www.youtube.com/watch?v=VatHF_1_KVw)

(Црвенкапа хода полако шумом, пева, бере цвеће за баку. Вук се шуња.)

ВУК:

Девојчице мала, мени помози,

куда да идем, овим путем џип не може да прође – неће баш без горива да се вози.

ЦРВЕНКАПА: 

(ћути и прави се да га не чује)

ВУК:

Молим те, помози ми, знам ко си ти, Црвенкапа мала,

твоја мама ми је рекла да негде кренула ти си,али да пут ни ти ниси знала.

ЦРВЕНКАПА:

Знам ја пут и да причам са незнанцима не смем ја,

А пут до бакине куће баш свако зна.

ВУК:

Дакле идеш код баке, шта ради вештица стара?

ЦРВЕНКАПА:

Идем да јој носим лекове, мора даодмара.

А стара толико она није, креме користи – године крије.

ВУК:

Није ли променила адресу, где беше сада живи?

ЦРВЕНКАПА:

Адреса стара, Шумска броја нема,

путем право само – трећа кућа и нема дилема.

ВУК:

Има ли комшија или је на крају шуме сама,

да не трчим превише – можда јој смета галама?

ЦРВЕНКАПА: 

Зашто те одједном моја бака занима толико?

Немој да галамиш – прасићи не воле да их омета баш нико.

ВУК: 

Питам онако, радознао сам јако,

питам онако – тек тако.

Видимо се, журим сада,

чека ме предјело, главно јело, а дезерт ће доћи изненада.

(Трчећи вук одлази.)

ЦРВЕНКАПА:

Диван човек неки, жури изгледа ка ресторану,

жао ми је што горива нема апсолутно нигде – човек лако залута на страну.

Јао како се плашим да не сретнем вука, или ајкулу неку,

то ме подсети на песмицу против страха, док пређем ову реку.

(Наставља да хода шумом. Пева песмицу: Beba ajkula | Baby Shark | Dečije pesme | Jaccoled -  https://www.youtube.com/watch?v=eVMJwOr8-bI Сусрећу је Ивица и Марица. Заједно певају последње стихове песме. Црвенкапа се уплаши.)

ИВИЦА:

Зашто си се уплашила, девојчице црвене боје,

и ми се плашимо, јер смо се изгубили – не знамо ко је.

МАРИЦА: 

Никако да изађемо из шуме густе јако, 

када смо чули тебе пронашли смо излаз на пут прави – пут се није нашао лако.

ЦРВЕНКАПА: 

Уплашила сам се да није вук или ајкула можда права,

зато певам – јер ме од страха боли глава.

Срела сам само неког човека дивног ни он није знао пута,

данас свако кроз ову шуму залута.

ИВИЦА: 

Можемо ли ми са тобом, макар ћемо негде стићи,

МАРИЦА:

јако смо гладни, нико нам неће са храном прићи.

ЦРВЕНКАПА:

Човек којег сам срела журио је изгледа ка ресторану,

баш је помињао неку храну.

Хајдемо заједно, свима ће бити боље

треба да се јавим са фиксног телефона од баке, да јој носим све да јој буде боље.

ЛОВАЦ: 

(трчи и пресреће децу.)

Куда сте пошли кроз шуму без маме и тате,

могу животиње да вас уплаше, вукови да вас ухвате.

МАРИЦА: 

Ми смо се изгубили, Црвенкапа зна пут прави.

ИВИЦА: 

Идемо у ресторан на ручак који ће сам да се направи.

ЛОВАЦ:

Чудно, овде ресторана нема. Него, да нисте видели вука поред пута,

овде ми се учинило да је прошао, тај каобајаги сваки пут залута.

ЦРВЕНКАПА: 

Један човек је помињао храну, мислила сам да ресторана има,

ко је онда то био – немам телефон са камером која лица препознаје и снима?

ЛОВАЦ: 

Изгледа да је баш то вук, идем право у лов – сада, истог трена.

А ви, полако, ко зна ко се шуња када мене нема.

 (Ловац иде испред њих, трчећи одлази. Црвенкапа, Ивица и Марица иду заједно кроз шуму. Певају песмицу; 💖 Idemo u lov (We're Going On a Bear Hunt) 💖 Pevaj sa Sandrom | Dečije pesme | Dečije priče - https://www.youtube.com/watch?v=ZMyNiO9Nob8)

МАРИЦА:

Куће се мале неке виде,

ЦРВЕНКАПА:

Е баш се тим путем иде.

(Стижу до куће првог прасета.)

ПРВО ПРАСЕ: 

Ко је то дошао у госте мени,

саградио сам кућицу од сламе – али полако ка њој крени.

Јако је снажна, од најјаче сламе,

али падне од јаке галаме.

МАРИЦА:

Можемо ли ући, лепа је јако,

не изгледа да ће се срушити тек тако.

ПРВО ПРАСЕ: 

Наравно, наравно, разледајте као да је ваше,

на сигурном сте, овде се деца никога не плаше.

ИВИЦА: 

Видите три тањира, неко нас чека,

три столице, три кревета – знају да је путања далека.

МАРИЦА:

Ова каша је преслана, неко соли штедео није,

ЦРВЕНКАПА: 

ова каша је преслатка, овде се изгледа шећер не штеди и не крије.

 

ИВИЦА: 

ова каша је баш по мери, као да је неко знао како волим ја. 

Али, столица моја се поломила да ли како да је поправим неко зна?

МАРИЦА:

Питаћемо прасе када изађемо из куће,

хајде да одремамо и одморимо се јер је напољу јако вруће.

ЦРВЕНКАПА:

Овај кревет је велики, превелики за мене

али, нема везе – има простора да одморим док се крене.

ИВИЦА: 

Овај кревет је премали, таман за бебу би био.

Морам да дремнем, јер сам се много од лутања уморио.

МАРИЦА: 

Овај кревет је баш по мери, 

А да ли је удобан треба да се провери.

(Ивица, Марица и Црвенкапа спавају. У том тренутку улазе Три медведа – тата, мама и беба).

ТАТА МЕДВЕД:

Неко је из наших тањира јео,

МАМА МЕДВЕД:

неко је моју столицу поломио када је сео,

БЕБА МЕДВЕД: 

погледајте кревете, ништа на месту није.

(Тата их ставља иза себе)

ТАТА МЕДВЕД:

Склоните се, некога у креветима има, неко спава.

Од некултурних људи само може да те заболи глава.

Устајте децо, одакле ви код нас у кући?

ЦРВЕНКАПА:

(одједном устаје)

прасе нас је пустило јер су дани јако врући.

МАМА МЕДВЕД:

Нема проблема, само лепо није,

да се уђе у туђу кућу и да се једе, спава и крије.

МАРИЦА:  

Јако нам је жао, нисмо тако смели,

ИВИЦА: 

били смо јако гладни, иначе не бисмо јели.

ЦРВЕНКАПА:

Идемо сада код баке моје, извините на сметњи 

заиста нам није била намера да уживамо у пометњи.

(Излазе из прве куће).

ПРВО ПРАСЕ:

Извините, нисам знао да су се већ медведи уселили у кућу нову,

продао сам је јер је прошлу вук срушио када је кренуо према крову.

ИВИЦА:

Нема проблема, неспоразум се дешава свима,

наставићемо даље, у оној другој кући се нешто дешава, нешто се клима.

(Настављају према другој кући.)

ДРУГО ПРАСЕ:

Здраво здраво, дечаче и девојчице миле,

јесте ли видели ову кућу од прућа – већа је од било које виле?

МАРИЦА:

Господине Прасе, изледа да сте помешали нешто.

Ово је кућа од чоколаде, неко не направио веома вешто.

ДРУГО ПРАСЕ:

Нисам ни приметио, вештица је купила кућу,

изгледа је преуредила – кува поново неку кашу врућу.

ИВИЦА: 

Од ове силне чоколаде огледнео сам поново, као да ништа нисам јео,

јао да сам ту дивну вептицу ја раније срео.

ЦРВЕНКАПА:

Хајде да завиримо, баш бих волела да пробам кашу врућу,

после можемо да поделимо чоколаду или читаву кућу.

(Улазе у кућу. Вештица кува нешто.)

ВЕШТИЦА:

Јао децо, како сте ви лепи, слађи од сваке чоколаде,

као поручени сте дошли да спремамо гозбу – да се многи поред мене засладе.

МАРИЦА:

Од чега је каша? Јел то од чоколаде?

ВЕШТИЦА:

Наравно, од вас. Вештице се децом сладе.

(Ивица, Марица и Црвенкапа почињу да вриште. Улазе прво и друго прасе.)

ПРВО ПРАСЕ:

Госпођо, да ли сте поново преплашили децу?

ДРУГО ПРАСЕ:

Зар нисмо рекли да деца не смеју да знају за вештицу Вецу?

ВЕШТИЦА:

Шалила сам се само, баш је фора права, 

хајде да запевамо, песма је здрава.

(Певају сви заједно: Fazoni i fore - špica Beograd

 https://www.youtube.com/watch?v=WfpP-ZzorT8 . За то време вук се шуња. Улази у трећу кућу. Остали седе у другој кући и играју карте. )

ВУК:

  (куца на врата)

БАКА:

Црвенкапо, Снежана те зове, али немаш кроз шуму сигнала,

Зашто касниш, улази, зови је није шала мала.

ВУК:

Где си, бако, јабуко стара?

Зар бака не треба да одмара?

Хајде бако до ормара, 

Мани се огледала, огледало твоје смара.

БАКА:

Јао вуче, да ли си ми хаљину купио нову?

Стиже ли Црвенкапа, ови њени само зову?

ВУК: 

(Полако баку испраћа до ормара и закључава је.)

Сада имаш времена да се спремиш на тенане,

Али, штета, стара си, узалуд облачиш све када имаш мане.

(Прерушава се у баку, покрива се.)

(Прича се враћа на другу кућу.)

ЦРВЕНКАПА:

Колико је сати? Сигнала за мобилни сигурно нема,

Мајка се сигурно брине, баки треба ручак да се спрема.

ВЕШТИЦА:

Таман је подне, тачно на време стижете на ручак код баке,

Она је купила кућу поред мене, трачаримо недеље сваке.

МАРИЦА:

Идемо ми, хвала Вам на свему,

само немојте више да се шалите јер деца имају од Ваших шала трему.

ТРЕЋЕ ПРАСЕ:

Ко то мени стиже, кућа је продата, али сте новој кући ближе.

На крају шуме, нову кућу градим, када је продам има да се сладим.

Од цигли је, јака, нико јој ништа не може, 

у мојим кућама се само срећни тренуци множе.

ЦРВЕНКАПА:

Хвала Вам на понуди, али овде живи моја бака,

задовољна је кућом, част Вама свака.

ИВИЦА: 

(Куца на врата треће куће.)

ВУК:

Црвенкапо, Снежана те зове, али немаш кроз шуму сигнала,

Зашто касниш, улази, зови је није шала мала.

(Деца улазе у кућу.)

ЦРВЕНКАПА: 

Бако, поново си користила креме неке,

не личиш на себе, погледај те очи преке.

ВУК: 

Стављала сам дневну крему да те видим боље,

од када ме слабије посећујеш – скоро сам без воље.

ИВИЦА: 

Погледај тај нос, операција нека сигурно је била.

ВУК: 

Наравно са сам мало преправила нос, то сви раде, зашто бих то крила?

МАРИЦА:

А уста, мора да сте ишли код доктора често, 

зубар Вам вешт није био -. ни један зуб није ставио на место.

ВУК:

Сада ћу да вас поједем јер сте безобразни јако,

како можете тако нешто да кажете и да некога извређате тек тако.

ЦРВЕНКАПА:

Па ти ниси бака, ти си онај добар човек што је ишао до ресторана,

немојте да се шалите, каква је тамо била храна?

Вештица се исто тако шалила са нама, 

Немојте ми рећи да бака код ње отишла сама.

ВУК: 

Стварно ћу Вас појести, не шалим се ни мало,

ИВИЦА:

Зар Вам до калорија није стало?

МАРИЦА: 

Срамота је заиста, зар Вас не боли при самој помисли глава?

Ко сме данас да угрози дечија права?

            Свако дете има право да живи и расте здраво!

Сада ћемо да позовмо ловца, он ће доћи код нас право.

(Црвенкапа узима телефон и зове ловца. У том тренутку трче према кући Снежана, патуљци и ловац.)

(Снежана и патуљци грле децу.)

ЛОВАЦ:

Ма, тачно сам знао да ћете се срести.

Помешао си бајку, тебе треба поново преко реке превести,

да се сетиш како си прошао прошлог пута када си се маскирао у баку,

није ли некултурно да преплашиш децу и уђеш у кућу баш сваку?

ВУК: 

Извини ловче, намерно није,

Нисам ни појео баку, сама се са собом игра жмурке – у орману се крије.

Нисам користио њене креме,

Украо нисам ништа – нема дилеме.

СНЕЖАНА:

Уплашила сам се јако, када се на видео позив ниси јавила,

Тачно сам осећала да треба да пођемо чим сам ти у руке корпу за баку ставила.

Срећом смо на време дошли,

Ех да смо само са тобом пошли.

ЦРВЕНКАПА:

Да сте пошли, упознала другове не бих,

за њих сада дала све бих,

јер они знају права детета сваког на свету,

са њима бих могла да пропутујем планету.

ПРИНЦ:

Стижем и ја, принцезе моје,

пословна путовања на коњу, године броје,

бака ме звала пре пар дана,

да јој донесем крему против старења са путовања.

ИВИЦА:

Зашто не летите авионом, безбедно је и много брже се стиже.

МАРИЦА: 

  Коњ треба да одмори уместо да километре ниже.

ПРИНЦ:

Ко сте Ви децо? Одакле вук сада?

ЦРВЕНКАПА:

Тата, то је дуга прича, вук се већ искрада.

ЛОВАЦ:

Куда си пошао вуче? Идемо код психолога право.

ВУК:

Ишао сам већ, али каже да у мени увек има нечег што није здраво

БАКА:

Ево јабуке, дневно једна иде,

СНЕЖАНА:

Немојте,молим вас, јабуке, немојте да Вас поново људи виде

БАКА:

Нису зачаране, обичне, убране пре пола сата,

тик пре него је вук ушао на врата.

ЦРВЕНКАПА: 

Будите пажљиви, знајте своја права, 

не дајте да Вас ико заварава.

ИВИЦА:

ВИ СТЕ ДЕЦА СВЕТА, МОЖЕТЕ ВИ СВЕ.

МАРИЦА:

СЛАВИТЕ ЉУБАВ ЈЕР ЉУБАВ ПОКРЕЋЕ СВЕ.

                                                                                                            ЈЕЛЕНА СТОШИЋ ЈОВИЋ